Mita Ristić slikar iz zadovoljstva i ljubavi obično tu svoju strast sažima u jedan tematski blok sa mnogo varijacija. Ovoga puta ciklus se zove buđenje sa petlom kao metaforom buđenja, budnosti i istrajnosti. Petao, taj grenadir seoskih dvorišta i bunjišta, večita je tema i izazov mnogim slikarima. Pablo Pikaso, Mark Šagal, Žan Lirsa, Ivan Generalić i mnogi drugi su možda svoja najekspresivnija dela posvetili petlu, atribuirajući mu junaštvo, gordost, ponos i lepotu; rečju sve ono što ga čini ukrasom prirode.

Mita Ristić se unazad nekoliko godina posvetio toj temi u kojoj petla koristi kao metaforu, znak i objašnjenje svoga viđenja sveta i pojava oko njega. Najbliže istini, po meni je beleženje ličnog stava prema pojavama u ovom našem poprilično nesretnom vremenu. Razlog više da njegova opservacija života bude introvertna i sazdana od simbola je prevođenje forme petla u jedan neorganski znak iako je izazov veliki zbog izuzetne privlačnosti ovog komandanta seoskih dvorišta.

Ristić slika strasno i primećujem žestokim Vranjskim koloritom, osunčanog i plamenog i gotovo lišenog hladnih i inertnih boja. Sve plamti, plamti kao zora koja budi i najavljuje novi dan...

mr. Miodrag Anđelković